Learn Gestalt

Leni je želeo da oseća. On uopšte nije bio u kontaktu sa svojim osećanjima.

Pitao sam ga kada je izgubio kontakt sa svojim osećanjima. Ovo je pitanje orijentisano na polje, obraća se pažnja na kontekst. Rekao je da ih je više osećao pre tridesete godine. Pitao sam ga šta se dogodilo kada je imao 30: oženio se; na 3 godine. Sada je 13 godina kasnije i on se nije ponovo ženio.

Očigledno, nešto se dogodilo u ovom trenutku. Pitao sam ga šta - delovalo je kao da je trauma nečega što se dogodilo u braku bila nekako povezana sa njegovim odsecanjem od svojih osećanja. Rekao sam - Znači, žena te je povredila; on se složio. PItao sam ženu da dođe iz grupe. Našao sam odgovarajuću udaljenost na koju da sedne. Eksperimentisali smo sa različitim udaljenostima, i na svakom mestu pitao sam ga kako se oseća. Bio je u stanju da napravi razliku. Ako je ona bila previše daleko, on nije mogao da je oseti uopšte. Previše blizu, on bi osećao nekakakv pritisak.

Zatim sam ga pozvao da primeti kako se oseća dok sedi sa njom. Rekao je da oseća da mu treba podrška. Ovo mu je bilo značajno, jer, objasnio je, on je uglavnom osoba koja podržava sve druge - sumnjao je da je to jedan od razloga zbog kog se udaljio od osećanja.

Rekao sam mu da iskaže to direktno njoj - da želi podršku od nje. Pitao sam nju kako se oseća kad čuje ovo. Ona zapravo nije osećala puno. Mogao sam da primetim da se ovo dešava zbog toga što ona nije uzimala proces eksperimenta- ili njega i njegova osećanja - za ozbiljno. On nije imao neka velika, dramatična, jaka osećanja, pa je njoj bilo teško da odgovori. Kada muškarci zakopaju svoja osećanja, ženama je ponekad teško da opaze da tu ima bilo čega, Zato sam joj objasnio da je za njega ovo veoma ranjiv proces, da sedi pred ženom, da ima rane koje su ukazivale na njegovo udaljavanje od osećanja, da mu je bilo teško da se izrazi, i da mu je bilo teško da traži podršku.

Ovo sam uradio kao intervenciju da ga podržim i da podržim nju da dodje do svojih osećanja. Nekako, činilo se da se i ona udaljava od svojih osećanja - možda pod efektom uticaja polja, kako to nazivamo u Geštaltu.

Rekla je da želi da ga podrži i da oseća naklonost ka njemu. Tako, s jedne na drugu stranu - pitao sam njega šta oseća po pitanju njenih namera i osećanja... zatim da to iskaže njoj... zatim šta ona oseća kad čuje to... i da to iskaže njemu. Drugim rečima, podržao sam dijalog između njih.

U ovom procesu različite stvari su se dogodile. On se pomerio ka prihvatanju podrške od nje, i zatim automatski uvideo da želi da pruži podršku. Ona se pomerila od pružanja podrške kada je on bio manje prijemčiv, a zatim nazad ka njemu kada je ponovo iskazao svoju ranjivost i potrebu. Ovo je bio ples odnosa, koji se odvijao pred našim očima.

Na svakoj prekretnici, pitao sam ga kako se oseća. Njemu je bilo veoma teško da prepozna i iskaže, ali je bio u stanju da primeti male promene - poput osećanja napetosti, ili osećanja snage, ili lupanja srca, ili osećanja 'natečenosti' iako nije mogao da prepozna specifična osećanja.

Zatim sam mu tražio da ispruži jednu ruku kao da daje, a drugu kao da prima. Njoj sam rekao da drži obe njegove ruke, a njemu da jednom daje a drugom prima. Ovo je bila još jedna verzija geštaltističkog eksperimenta, koja pokazuje šta se dešava u procesu, i ovaploćuje to, kao pomoć pri fokusiranju fiigure svesnosti.

On je ovo mogao da radi kratko, a onda je rekao da oseća vrtoglavicu, i 'natečenost'. Njoj sam zatražio da ponovo sedne, a sa njim sam još malo istraživao. Međutim, on nije mogao dalje da prepozna osećanja. Vrtoglavica je pokazala da je osećao više nego što je mogao da podnese. Natečenost je ukazala da je bio prepun osećanja. Ali, kako nije bio u stanju da ih prepozna, bilo je vreme da stanemo. Kao domaći, zadao sam mu da nastavi da motri na svoja osećanja i da vidi koja može da prepozna vremenom.

 Posted by  Steve Vinay Gunther