Learn Gestalt

Bridžit je prijavila da ima „zamrznut" osećaj u donjem delu leđa i genitalija. Razvedena je 5 godina i nije bila u mogućnosti da pronađe drugu vezu.

Rekla je da ju je povredio njen muž. Nikada nije mnogo reagovala na njega seksualno, iako se on trudio na mnogo načina, a odnos je imao dobrih strana.

Pitao sam je kako ju je specifično povredio, ali joj je bilo teško da ukaže na ovo. Rekla je da se osećala zatvorenom prema njemu, tako da je to bilo kada je doživela bol.

Ipak, izgledalo je kao da joj on nije učinio ništa nažao. Dakle, strelice su pokazale negde drugde.

Ona je tada izjavila da nikada u stvari nije imala toliko osećaja u telu.

Uveo sam sebe i rekao joj o svom iskustvu razdvajanja i saznanja da je teško biti u potpunosti u svom telu.

Rekla je da sumnja da je to za nju proizašlo iz svedočenja kako su njenog brata teško tukli njeni roditelji u starosti od 8-16 godina. Nakon toga su ga ukrali trgovci belim robljem, a to je bilo 5 godina pre nego što je on bio u mogućnosti da napiše pismo i da se spase. Međutim, nakon toga, on je lutao ulicama sa drugim prosjacima, krao, bio je u zatvoru nekoliko puta i čak je ukrao od nje kada je pokušala da mu pomogne.

Pre 15 godina njihov otac je umro, i rekla je da je od tada njen brat bio u redu, srećan i vodio dobar život. Ipak, ona i dalje oseća mnogo bola i krivicu što nije ništa mogla da uradi oko prebijanja.

Istakao sam da ona nikada nije imala nikakvu podršku za sve to vreme – nikoga sa kime može da razgovara, nikoga da je uteši. Predložio sam da, s obzirom da je bol još uvek bio veoma prisutan kod nje, sednem pored nje i da stavim svoje ruke oko nje, tako da može da oseti podršku koju nikad nije imala. Da bi dobili osećaj, kao da sam bio tamo, u to vreme sa njom.

Kada sam to uradio, ona je počela da jeca sa izuzetno dubokim bolom, boreći se za vazduh. Držao sam je, i disao, ostajući veoma prisutan, slušajući grozan bol u njenim kricima.

Posle dužeg vremena njeno plakanje je utihnulo, a ona je postala mirna i tiha. Govorio sam reči priznanja.

Zatim se ispravila u stolici i pogledala u mene. Rekla je „sada želim da ti dam nešto". Osetio sam promenu u njoj, kao i moju energiju. Rekao sam da osećam to, da se osećam toplije. Izjavila je da se i ona oseća toplije, kroz svoje telo.

Pitao sam šta je htela da mi da, ali se ona neko vreme borila za reči

Onda je rekla: „ Volela bih da poljubim tvoje oči mojim očima". Mogao sam da osetim njenu otvorenost i protok energije između nas. Rekao sam, sada si u svom telu i spremna za vezu. Klimnula je glavom.

Nisam shvatio po prvoj figuri koju je predstavila (zamrznuta osećanja), ni po drugoj (nedostatak osećanja uopšte, u telu). Dijaloški sam joj odgovorio i čekao sam dok se nešto drugo nije pojavilo, ono što je bilo njen nezavršen posao iz oblasti porodice. Svedočenje takve traume ostavilo je dubok trag u njoj, i uprkos tome što je njen brat konačno oporavio svoj život, ona se i dalje držala bola i krivice. Nije mogla da krene dalje dok nije videla sebe na mestu bola i dok nije bila potpuno podržana tamo. Pružanje tog iskustva je izazvalo duboko isceliteljsko iskustvo, omogućavajući joj da spontano pusti bol i krivicu, dopre u svoje telo i da bude na raspolaganju za njena seksualna osećanja.

 Posted by  Steve Vinay Gunther