Case #63 - Pričalica koja šepa
Marej je radio u policiji 20 godina. Onda, prilikom jednog incidenta, odjendom je shvatio da je izgubio svoju gipkost.Normalno je mogao da prevaziđe svaku emociju koju je osetio. Ali ovo je bilo drugačije, otkrio je da se nikad nije oporavio. Otišao je na bolovanje zbog stresa na neko vreme, ali je dostigao svoju granicu. Penzionisao se iz službe, i otvorio trafiku u malom naselju.
Njegov život je bio ok, ali je on bio pod vrlo velikim stresom, i došao je kod mene po pomoć.
Murej je pričao sto na sat. I bio je krajnje zanimljiv, ispričao je dosta dogodovština i priče su mu se utapale jedna u drugu. Mogao je da priča non stop. Uživao sam dok sam ga slušao, bio je dosta dobar pripovedač.
Bilo je teško da ga prekinem, i zato nisam našao dovoljno smisla da bih mogao da vidim šta se dešava ispod površine, i da započnem neku vrstu terapije.
Ovo se nastavilo i u narednim seansama, svaki put sam se suočio sa istim izazovom. Rekao sam mu o svom doživljaju, ali to nije napravilo ikakvu razliku.
Ali sam ipak nešto primetio. Marej je šepao dok je hodao. Izgledalo je da trpi bolove dok hoda.
U sred njegove priče, prekinuo sam ga. Rekao sam, 'primetio sam interesantan polaritet. Pričaš vrlo brzo, ali moraš da hodaš sporo.' Marej se složio, ali nije izgledalo da mu to znači mnogo. Pitao sam ga, 'šta ako pričas sporo kao što hodaš?'. To je bio nov predlog, ali nije se uzbudio oko toga. Predložio sam mu eksperiment – da šeta po sobi i da usaglasi jedan korak – jedna reč.
Kada je to uradio, naravno, bio je primoran da priča polako. Odjednom je shvatio o čemu sam pričao – njegovo telo je pokušavalo da ga uspori, ali on nije shvatao nagoveštaj. Dok je pričao sporije, bio je u stanju da počne da oseća – nešto što je izbegavao pričom.
Kad smo dobili pristup njegovim osećanjima, terapeutski rad je mogao da započne...
U Geštaltu, obraćamo pažnju na 'fenomen' – u ovom slučaju, brzinu govora (pre nego sadržaj), i njegovo šepanje. Ne žureći sa zaključcima i njihovoj važnosti, dozvoljavamo novim 'Geštaltima' (konfiguracijama) da se kreiraju i povežu. U ovom slučaju, ukorenjen polaritet. Mi smo u potrazi za polaritetima, jer oni često ukazuju na razdvajanja u ličnosti, što je način da se izbegne svesnost. Jednom kad postanemo svesni rascepa, možemo raditi sa njima, i prirodno, osoba će početi da se više integriše – iako će možda trebati pomoć. Geštalt eksperiment je rođen iz ovih opažanja i to je način da se ispita svesnost kod ovih razdvajanja, pre neko samo da se priča o tome, ili 'zna' o njima. Vrsta znanja u koju smo zainteresovani je integracija, osećaj baziran na telesnosti.
Posted by Steve Vinay Gunther