Case #69 - Začetak kreativnosti
Britani je prvo spomenula da je nedavno imala veoma uznemiren stomak i probleme sa varenjem. Želeo sam prvo da je malo bolje upoznam pre nego što ćemo ući u ovo, iako je spomenula da se oseća po malo posramljeno u vezi sa tim.
Ona vodi školi, i imala je neke probleme sa učenikom. Saosećao sam, iz svojih sopstvenih iskustava. Ovo je osnovalo mesto povezanosti. Imao sam osećaj težine dokk sam sedeo pored nje, i to sam podelio sa njom. Govorila je o tome kako se oseća nemotivisano, posebno u svom poslu - nije želela da ide na posao sve do kasnije, a tu su bili i neki drugi znaci neke vrste gubljenja volje.
Pitao sam je o njenom životu kod kuće. Bio je dobar. Njen sin i muž su je cenili i negovali. Pričala je o sakrivanju stvari po kući koje su oni trebali da nađu kao deo igre. Takođe je želela da stavi točkiće na sav nameštaj kako bi mogla da ga pomera po kući, tako da kada se oni vrate sve bude na nekom novom mestu svaki put. Primetio sam da ovo pokazuje na njenu kreativnu i razigranu stranu.
Britani je pričala o provođenju nekolik dana sa svojom tazbinom; s obzirom da su oni stariji, oni su samo jeli, spavali i igrali karte. Nakon nekog vremena joj je bilo dosadno i želela je da promeni pravila u kartama da bi imala raznovrsnost; istakao sam da je ovo bila njena kreativnost i razigranost na delu. Ipak, oni su bili protiv toga, tako da se ona dosađivala - i tada je dobila problem sa stomakom.
Neko vreme smo sedeli u tišini. Pričala je o tome kako je bilo kada je bila mlađa, nije pričala mnogo, ali je pisala. Zamolio sam je da zamisli da piše priču...koji bi bio naslov? Rekla je da bi ga nazvala 'Jaje'. Pitao sam je za nekoliko prvih paragrafa. Pričala je o mladunčetu koje se izleglo iz jajeta.
Pitao sam je šta se novo dešava u njenomživotu. Pričala je o tome da želi da promeni stvari u svojoj školi. I o tome kako je pomogla prijatelju da napiše izveštaj zbog kog je dobio posao - bila je takođe zadovoljna.
Zato sam predložio da je moguće da su kreativnost i razigranost on što proizilazi iz nje - složila se. Pitao sam je kako bi mogla da ih iskoristi u svojoj radnoj situaciji. Nije znala šta da kaže. Zato sam je pozvao da mi se pridruži u maloj igri, gde ja mogu da predložim nešto o kreativnom menjanju stvari na poslu, a onda ona treba da predloži nešto. Ovo smo neko vreme radili. Zatim je ona rekla da je to pokušala jednom, ali da su i nastavnici i učenici bili veoma kritički nastrojeni zato što je odlutala od liste stvari koje su trebali da urade. Ovo je bilo jasno mesto gde joj je bila potrebna podrška, i to sam joj istakao - trebao joj je 'saradnik'. Rekla je da to ustvari nije moguće. Ipak sam istakao da je posledica potiskivanja njene kreativnosti upravo ta stomačna uznemirenost koja se javila kada je bila u tazbini.
Zato sam joj rekao da zamisli da piše izveštaj svojoj školi - kakvu vrstu profesionalih predloga bi napravila?
Rekao sam joj da smisli jednu kreativnu vežbu za grupu za svaki dan. Bila je nerada, ali je razmislila o tome.
U jednom trenutku je zapazila moje šarene čarape i uporedila ih je sa svojim šarenim čarapama. Zato sam predložio grupi da imamo igru 'Footsies'. Ovo jebilo veoma zabavno i pokazalo joj je kako kreativnost može da bude primenjena u situaciji za učenje. Takođe sam stvorio prednost za nju, koristeći svoj položaj da ubacim zabavu i intervenciju razmišljanja u granicama.
U ovom poslu, prrva figura je bila težina i nemir. Sledeća figura je kreativnost. Geštalt pristup je da se pronađe način da se unese više živosti u ljudske živote; to se radi fenomenološki - iznutra ka spolja - iz njihove stvarnosti, korišćenjem markera i jezika koji koriste. Takođe se usredsređujemo na podršku - u ovom slučaju, onda nije imala podršku koja joj je bila potrebna da doprinese ovim svojim delom na radnom mestu. Korišćenjem njene ranije snage - pisanjem - mogao sam da je podstaknem na sanjanje, a onda da podržim njeno prihvatanje sebe. Mi radimo sa očiglednim u Geštaltu - začetak je prilično jasan i ne zahteva nikakvu posebnu interpretaciju - ono što je važno je primena na specifičan problem. Konačna podrška koju sam dao je davanje dozvole - davanje pristupa, što sam prikazao uzimanjem nečega što je primetila - čarapa - i korišćenjem mog autoriteta kao primer toga kako kreativnost može da se koristi u učionici.
Posted by Steve Vinay Gunther